Da li čitavog života sanjaš o poslu koji možeš raditi odakle god? Oduvek želiš da radiš sa plaže ili iz omiljene fotelje?
Dobra vest je – živiš u 21. veku i sve je ovo moguće (čak postaje i norma).
Šta su poslovi “na daljinu”?
Remote pozicije odnosno poslovi na “daljinu” daju ti mogućnost da radiš van kancelarije, što uglavnom bude poistovećeno s radom od kuće. Naravno, niko ne proverava odakle tačno radiš – te to može biti iz obližnjeg kafića, coworking prostora ili bilo kog mesta koje ti pruža uslove za to.
Najčešće, jedino što ti je potrebno za obavljanje ovih poslova jeste laptop i WiFi konekcija.
Postoje dve glavne grane poslova na daljinu: rad u kompanijama koje ovo podrazumevaju ILI freelancing, gde sam krojiš svoju sudbinu.
U oba slučaja, ovakvi poslovi pružaju ti veliku širinu i daju znatno veće mogućnosti pronalaska odgovarajuće, motivišuće i stimulišuće pozicije. Svakako, ne škodi ni to što uz njih možeš slobodno organizovati svoje vreme, smanjiti troškove prevoza i putovati svetom.
Možeš da radiš iz Srbije ili Kine, iz Tanzanije ili Amerike – tvom poslodavcu je apsolutno svejedno.
Zvuči predobro, zar ne?
Međutim, da li je sve tako dobro kao što se čini?
Evo glavnih mana ove vrste poslova – pa presudi sam.
1. “Daleko od očiju, daleko od srca”
Kada pristaneš na rad van kancelarije i na odvajanje od ostalih zaposlenih možda se osetiš zapostavljeno.
Jedna od glavnih mana ove vrste poslova jeste tendencija da se ne osetiš dovoljno integrisano i povezano sa kompanijom i projektima. Nužan proizvod toga je osećaj da zapravo i nisi deo te kompanije.
Ukoliko, pak, radiš kao freelancer – sarađivaćeš sa više kompanija istovremeno te je skoro sigurno da te ovaj osećaj neće zaobići. Mada, nekima prija ovaj osećaj “slobode” koji daju poslovi “na daljinu”.
Potencijalno rešenje:
- Pre prihvatanja remote pozicije razgovaraj sa menadžerima i dobro se upoznaj sa kulturom kompanije za koju radiš;
- Raspitaj se i predoloži redovne team bonding-e, druženja, ali i sastanke na kojima ćete govoriti o poslu;
- Čak i ako si freelancer predloži Skype sastanke kako biste se upoznali, ali i iskoristili vreme za planiranje daljih aktivnosti.
2. Pretpostavke
Tradicionalno radno mesto podrazumeva da si uvek za stolom u kancelariji, na vidnom polju svojih kolega i nadređenih. Ali, s tehnološkim napretkom i širenjem “internet kulture”, poslovi “na daljinu” su sve popularniji.
Ipak, iako je u svetu (a i kod nas) broj zaposlenih “na daljinu” u porastu, naš narod nema previše pozitivan stav prema ovoj vrsti poslova.
Zato je najučestalija pretpostavka da obavljaš lakšu vrstu posla, manjeg obima i da ti manje vremena oduzima u odnosu na tradicionalne poslove. Ukoliko radiš od kuće, nemoj da se iznenadiš ako u sred radnog vremena dobiješ poruku da neko hoće da svrati na kafu.
Potencijalno rešenje:
- Stekni poverenje i radi na dobroj komunikaciji sa nadređenima i kolegama;
- Predloži postavljanje određenih sistema za praćenje aktivnosti;
- Neka tvoj rad bude merljiv kako bi u svakom trenutku imali pregled toga šta radiš (to će ti pomoći i kada tražiš povišicu);
- Prijatelje i okolinu upoznaj sa vrstom posla kojim se baviš i tako ih uveri da zapravo radiš.
3. Distrakcije
Kada radiš od kuće lako možeš da izgubiš fokus zbog rutine koju imaš. Bilo da je to sređivanje prostora, ispijanje kafe i gledanje zanimljive emisije na TV-u ili vremenu koje posvećuješ kućnom ljubimcu.
Iako ne radiš iz kancelarije i nisi fizički u njoj, treba imati na umu da će nadređeni očekivati razultate.
Kada si freelancer od tebe zavisi koliko ćeš posla imati, tada si što se ono kaže “sam svoj gazda”. Često se dešava da se prihvatiš preobimnog posla za koji nisi u prilici da ispoštuješ rok.
Problem freelancing poslova mogu biti klijenti iz inostranstva i razlika u vremenskim zonama. Ukoliko ti ne predstavlja oduševljenje rano ustajanje i ostajanje do kasno u noć obrati pažnju na tu stavku pre prihvatanja posla.
Potencijalno rešenje:
- Uvek možeš da posetiš u neki od coworkinga koji postoje u gradu gde se nalaziš. Javiće ti se osećaj nalik onome koji imaš u čitaonicama na fakultetu – svi nešto rade i deluju zauzeto, a tebi nije prijatno da dangubiš okolo;
- Obrati pažnju na rokove i obim posla, prihvataj samo ono što realno možeš da savladaš;
- Ograniči sebe – isključi TV, blokiraj distrakcije, odgovori na poruke i pozive kada završiš sa poslom.
Kako da prebrodiš motivacionu krizu?
Evo nekoliko saveta šta da radiš kada ti ponestane fokusa:
Organizuj tematske dane
Odvoji jedan dan nedeljno kada ćeš se posveti i uraditi sve one stvari koje su manje važne u poslu i koje uvek ostavljaš po strani. Izaberi dan za učenje i usavršavanje, sređivanje mailbox-a ili se jednostavno posveti sebi i stvarima koje ti pomažu da se osećaš bolje.
Pojedi žabu!
Istraživanja su pokazala da jedna žaba na početku radnog dana daje veliku količinu produktivnosti. Pritom, ne treba da loviš žabe po parku već da najobimniji zadatak završiš na početku dana.
Ako te zanima više o savladavanju žaba i obimnih zadataka, pročitaj knjigu “Eat that frog”.
To-do lista
Zvuči kao kliše i izlizana fora, ali pisanjem to-do liste na kraju dana povećaćeš nivo organizovanosti. Lista ti drži fokus, a samim tim kontroliše produktivnost tvog dana.
Coworking prostori
Ne možeš da utišaš komšiju, ni kućnog ljubimca, a i baš su sad počeli da prikazuju maraton tvoje omiljene TV serije. Jednostavno pobegni u neki od zajedničkih prostora za rad i odaberi opciju koja ti najviše odgovara.
Kad se sve stavi na papir (KSSP)
Ne zaboravi da su ti na raspolaganju povlastice i privilegije kakve generacije pre tebe nisu imale. Iako nam se tradicionalno, sa kolena na koleno, prenosi “nema posla, deca sede kući ništa ne rade” nikad nije bilo lakše doći do zarade i posla.
Uloži malo u postojeće znanje, nodogradi ga i trk na internet da sve to unovčiš!
Malo strpljenja i upornosti i uspeh je tu!