Može li grad elektronske industrije da postane grad IT industrije

Može li grad elektronske industrije da postane grad IT industrije?

meet-up

Može li grad elektronske industrije da postane grad IT industrije?

Još otkad je 1948. godine osnovano preduzeće Zavodi RR koje se bavilo proizvodnjom radio i rendgen aparata, Niš se polako, ali sigurno učvršćivao kao lider elektronske industrije u bivšoj Jugoslaviji. U zlatnom periodu, od 1965 do 1980. tadašnja EI Niš je zapošljavala skoro 20 000 ljudi, a svako SFRJ domaćinstvo je imalo bar po nešto od širokog asortimana uređaja kao što su: televizori, radio-aparati, pegle, telefoni, sistemi za ozvučenje… Značajnu podršku razvoju elektronske industrije Niša kao grada, ali i čitavog regiona (jer je proizvodnja postojala i u Svrljigu i Žitorađi) dao je Tehnički fakultet, osnovan početkom šezdesetih godina prošlog veka iz koga je 1968. samostalno iznikao današnji Elektronski fakultet čija reputacija stvaranja kvalitetnih inženjera traje do današnjih dana.

Međutim, već od početka osamdesetih, a rapidno od devedesetih na ovamo, EI Niš kolapsira u nešto što samo imenom podseća na stare dane slave. Proizvodnja odumire, a kroz brojna restrukturiranja, privatizacije i rasparčavanja u novonastala preduzeća, od velikana jugoslovenske industrije ostaje stotinak zaposlenih, te brojni stečajni i likvidacioni postupci. Neslavan kraj jedne ere.

Ipak, Niš je grad slavne inženjerske tradicije. Može li analogijom sa zakonom o očuvanju energije, taj inženjerski potencijal koji postoji samo da se pretvori u neki drugi vid, dominantan u narativu 21. veka (naravno reč je o IT potencijalu) je pitanje za temeljnu analizu. Naznake takvih mogućnosti su vidljive, a domaći startap Frame, od prošle godine integralni deo moćnog Nutanixa, je svima u IT zajednici u Nišu itekako poznat kao očigledan primer kako dobra ideja uz kvalitetan rad i strategiju može da se pretvori u biznis na velikoj skali.

Da li je u Nišu moguć novi Frame?

Ukratko, da. Samo negativno predubeđenje bi bilo pogubno. Objektivo gledano, situacija je daleko od idealne, pa čak i željene, ali IT ekosistem već duže vreme funkcioniše kao zaseban samoodrživ entitet koji se mnogo bolje bori protiv brojnih prepreka nego bilo koja druga grana industrije. Mogućnost jednostavnog poslovanja sa inostranstvom je dovela do toga da informacione tehnologije budu najperspektivnija i najvrednija izvozna oblast (prošlogodišnji izvoz je iznosio preko milijardu evra), a dalji rast se i u budućnosti se čini izvesnim. Niš kao grad i centar regiona južne Srbije poseduje već pominjani inženjerski potencijal, a dobar primer Frame-a može da bude vetar u leđa postojećim IT firmama, ali i svima onima koji imaju dobre ideje i spremni su da uče, rade, ali i rizikuju.

Ono što je neophodno je da obrazovni sistem nađe modus pomoću kog bi uspevao da se prilagođava dinamici promena u IT-ju koja je nezaustavljiva i sve brža. Iako se za poslednju deceniju broj softverskih inženjera po generaciji udvostručio i dalje postoji veliki gap između ponude i tražnje na tržištu rada. Saradnja uspešnih IT kompanija kao što je Nutanix sa tehničkim faklutetima u Srbiji je jedan od mehanizama da budući inženjeri iz prve ruke steknu predstavu o realnim dešavanjima u poslovnim procesima i dobiju uvid u adekvatne primene najnovijih tehnologija. Taj “dodatak” tradicionalnom obrazovanju je prilika za edukaciju, ubrzavanje stvari i inkubaciju ideja koje bi potencijalno dovele do razvoja brojnih startapova, što posledično povećava šanse da “se dogodi” neki novi Frame.

VMware u Sofiji i Nutanix u Nišu / Bogradu odlični primeri

Dolazak velikana VMware u Bugarsku je značajno uticao na podizanje reputacije balkanskog regiona na IT mapi sveta. Prošlogodišnja Nutanixova akvizicija Frame-a i stvaranje razvojnog centra u Beogradu i Nišu je takođe značajan signal da postoji klima da se na ovim prostorima razvijaju najnovije tehnologije koje imaju globalni uticaj i tako stvore ogromnu vrednost. Iako po kapacitetima značajno zaostaje za Sofijom ili Beogradom, Niš ipak može da izvuče dosta iz čitave situacije jer gledano iz pozicije onih koji drže najviše moći i kapitala u IT-ju, a to su prevashodno kompanije iz Silicijumske doline, čitav ovaj prostor se posmatra kao jedna celina. Ipak, ako se posmatra sa lokalnog nivoa, regionalne razlike i te kako postoje a to znači da će kvalitetan niški programer vrlo lako da zameni posao u rodnom gradu za dobru ponudu u Beogradu te je pokušaj približavanja standarda Niša i Beograda još jedan u nizu velikih izazova.

Sve veći broj coworking prostora koji niču, otvaranje Startap centra koji povezuje lokalnu zajednicu, broj kvalitetnih IT događaja koji je veći nego ikad i izgradnja Tehnološkog parka su ujedno i rezultati dosadašnjih napora, ali i dokaz da Niš i te kako ima šansu da u budućnosti bude značajan igrač, možda baš kao kada je pre više od 50 godina nazvan gradom elektronike.

Leave a Comment